Razvoj ega

                                20

 

Aktivnost svesnog nivoa koji se manifestuje kao proces misljenja nastaje spoljasnjim i unutrasnjim nadrazajima. Iz tog razloga i spoljasnja i unutrasnja interakcija je neophodna za razvoj intelekta. Medjutim, njihova zastupljenost mora biti balansirana. Takva ravnoteza daje mogucnost egu da stupa u interakciju s nadsvesnim nivoom i da koristi puni svesni potencijal, sto rezultira progresivnim razvojem ega, ili njegovim prerastanjem u nad-ego.

 

Kroz nad-ego covek integrise osecanja s razumom i time ostvari unutrasnje jedinstvo, neutralnost i iskrenost kojom trezveno razmatra svoje psihicko stanje i reakcije na vanjske okolnosti. To mu daje jasan uvid i razumevanje celokupne situacije. Omogucava mu da preraste pristrasnost i sebicne interese. Da shvati da su oni uzrok nesklada kako u njemu, tako i u interakciji s okolinom. Da ga oni sprecavaju da uspostavlja iskrene i bliske odnose s drugima. Zato bira da deluju posteno ili u skladu s opstim, a ne samo vlastitim, sebicnim interesima.

 

Vazno je razumeti da se takav balans ne moze ostvariti jednom za svagda, vec da ga je neophodno postizati u svakom momentu ili svakoj situaciji, celog zivota. Da se upravo u tome i sastoji proces duhovnog ili progresivnog razvoja. Da se ni jedan element strukture licnosti ne moze u potpunosti eliminisati i pored toga sto jedan od njih moze biti veoma dominantan u karakaternim osobinama neke osobe.

 

Mada se kod vecine ljudi primecuju zajednicke ego karakteristike kao na primer, želja za slavom, bogatstvom, isticanjem, zavist, ljubomora, pohlepa, rivalstvo, manipulativnost radi sebicnih interesa, povodljivost ili slabost prema iskusenjima, itd., tako da se cesto odredjuju kao prava priroda ljudi, potrebno je takvu pojavu bolje razmotriti i razumeti. Da li su takve karakteristike stvarna priroda ili sustina ljudi? Ako, nisu, zasto su tako ucestale?

 

Za to takodje postoji objasnjenje. Takve karakteristike nisu sustina ljudi. Da jesu, ljudi ih nikada ne bi mogli prevazici, niti bi bili svesni drugacijih karakteristika. Postoje ljudi koji uspesno odolevaju iskusenjima, koji ne manipulisu, ne zavide, koji su iskreni, posteni, itd. Iz kojih zraci duhovna snaga i lepota i time svedoceci o istinskoj sustini svakog coveka.

 

Razlog zasto su prve osobine ucestale, dok su druge veoma retke, nalazi se u subjektivno-objektivnom odnosu kao primarnom, pokretackom odnosu koji aktivira unutrasnju interakciju ljudi i time omogucava samospoznaju/spoznaju. Ukoliko se ostane samo na tom primarnom odnosu ego zapostavlja unutrasnju, duhovnu interakciju posto se preokupira samo spoljasnjom. Na taj nacin nije u stanju da se progresivno razvija ili prerasta u nad-ego cime izostaje dublji uvid, odnosno visi stepen razumevanja.

 

Ljudi nisu u stanju da shvate svoju visu, duhovnu prirodu, vec ostaju u domenu pojavnih, fizickih zakonitosti. Zato nastoje da zadovolje samo sebicne potrebe fizičke egzistencije posto nisu svesni duhovnih. Njihovom intelektualnom nivou nedostaje dimenzija duse ili ljubav koja se nalazi u bitku svakog coveka.

 

Ljubav je najdublje ili najkompleksnije osecanje koje u sebi sadrzi i harmonizuje sva ostala. Tako da iz njega proizilazi saosecanje, milost, dobrota, postenje, iskrenost, blagost, skromnost, covekoljublje, itd. Osecanja se pogresno odvajaju od misli i razuma ili dusa od intelekta i duha, iako predstavljaju jednu istu svest. Ne shvata se da su oni nephodni elementi razvoja svesti koji se nalaze u neraskidivoj vezi posto stvaraju jedno drugo neprestanom transformacijom.

 

Iz tog razloga je njihovo jedinstvo osnova integralnog razvoja kojim covek razvija mudrost ili dobija sustinski uvid u sebe, samim tim i sve izvan sebe. Mudrost nije isto sto i lukavstvo. Mudrost dostize sveobuhvatno razumevanje, dok se lukavstvo zadrzava na parcijalnom, ili samo na intelektualnom nivou. Zato mudrost ima uvid u lukavstvo, ali lukavstvo nema uvid u mudrost.

 

Iako lukavi, neposteni i beskrupololozni ljudi, sa zaostalim duhovnim razvojem, mogu biti izuzetno inteligentni i obrazovani, oni nikada ne mogu ostvariti mudrost ili razumevanje kojim ce biti u stanju da shvate sustinski smisao zivota. Njima ostaje nedostupna dublja dimenzija njihovog bica, a time i mogucnost da ostvare postojanu srecu kroz lepotu ljubavi ili istinski spoj s drugima. Oni nikad ne prevazidju otudjenu individualnost, tako da ostanu u potpunosti ograniceni samo fizickom dimenzijom i zadovoljenjem telesnih i egoisticnih potreba.

 

Ljudi s visokim stepenom duhovnog razvoja poniru u dubinu duse i na taj nacin dostizu visinu duhovnog razumevanja, sto u intelektualnom nivou rezultira mudroscu. Misli postaju nadahnute. Ego se prevazilazi nad-egom. Covek shvata medjusobno jedinstvo. Oseca skrivene niti ljubavi koje struje u njemu i svuda oko njega povezujuci celi univerzum. Zato znaju da se njihova egzistencija ili njihova individualnost nalazi u stastavu neceg mnogo grandioznijeg ili velicannstvenijeg od njih. To ih motivise da deluje pravedno, posteno ili u opstem, a ne u sebicnom interesu.

 

Dok se kroz nad-ego covek spaja s univerzumom, dotle se kroz ego, Polusvesni ego i pod-ego od njega otudjuje. Mada otudjenost ega i Polusvesnog ega nije tako drastična ili u tolikoj meri destruktivna kao otudjenost koja se dozivljava kroz pod-ego, njima se ljudi ipak razvijaju kroz pojavne, a ne sustinske zakonitosti svesti ili postojanja. Takav nizi stepen razumevanja uzrokuje njihovu ograničenost okolnostima i razlicitim drustvenim uticajima, usled toga sto nisu u dovoljoj meri svesni vlastitih, sustinskih vrednosti i potreba. Time njihov kreativni potencijal ostaje u zanatnoj meri neiskoriscen, sto ogranicava njihove izbore i delovanja.

 

Razvoj pod-ega u svesnom nivou naizgled započinje kao slobodan razvoj, pošto se njime oslobađa od ograničenosti okolnostima ili uobičajenim normama ili pravilima ponašanja. Međutim, to je još uslovljeniji i nužniji razvoj koji ukida mogućnost izbora, tako da je njegov krajnji ishod besmisao i destrukcija. On neminovno vodi u duševnu bolest. Takav razvoj je uvek konačan za razliku od razvoja nad-ega koji ima neograničenu mogućnost izbora ili smisaonog kontinuiteta i razvoja, jer prevazilazi ogranicenost fizicke dimenzije i zivotnih okolnosti.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s