Iskrenost i odgovornost

                              19

 

Veoma je vazno da ljudi shvate da uvek postoje razlicite mogućnosti ili izbori njihovih akcija i reakcija na okolnosti. Kao i to da niko osim njih nikada nije odgovoran za njihov izbor i ponasanje. Tek preuzimanjem odgovornosti za svoje izbore, oni su u stanju i da usmere svoj razvoj. Naravno, to se ne odnosi na decu, vec na odrasle ljude.

 

Deca nemaju mentalni kapacitet da shvate svoje psihicko stanje. Ali, im zato ta mogucnost postaje dostupna kad odrastu. Medjutim, da bi ljudi bili u stanju da promene nacin zivota i ponasanja neophodno je da se suoce, ne samo s potisnutim, bolnim osecanjima Pulusvesnog ega, nego i mnogobrojnim predrasudama i zabludama koja su formirana iz takvih osecanja.

 

S obzirom da je to mucno, nisu svi spremni da to ucine. Neke, opet, plasi sama promena. Pogotovo kada su veoma dugo ziveli disfunkcionalno i kad im je to bio jedini poznati nacin prezivljavanja i opstanka. Zato se osecaju sigurnije u staroj, poznatoj disfunkcionalnosti na koju su navikli, a strepe od nove, nepoznate funkcionalnoti; od toga kako ce se snaci ili kako ce dalje opstati na potpuno novi, nepoznati nacin. Pored toga, novi nacin zivota zahteva samodisciplinu i visok stepen odgovornosti za vlastito ponasanje i zivot, sto mnogi ne zele da prihvate.

 

Medjutim, potpuna iskrenost i odgovornost su osnovni elementi samospoznaje. Duhovni razvoj jednostavno nije moguc bez njih. Ukoliko neko nije u potpunosti iskren, tj. ukoliko potiskuje neprijatna osecanja, ona ne nestaju, vec ostaju neosmisljena i akumulirana u nesvesnom, cime dolazi do dezintegralnog razvoja licnosti.

 

Razlog zasto pojedini ljudi izbegavaju da se suoce s nizim, sebicnim i destruktivnim osecanjima ne mora biti samo u izbegavanju odgovornosti i strahu od promene i neizvesnosti, vec i u tome sto ne zele da pokvare lepo misljenje koje imaju o sebi. Zato sami sebi ne zele priznati da imaju osecanja, koja su za njih neprihvatljiva. Takav stav je izuzetno stetan.

 

On ih sprecava da koriste unutrasnji potencijal da bi prevazisli konflikte. Zbog toga oni traze izlaz ili resenje njihovih konflikata samo izvana, sto uslovi preteranu zavisnost od okoline. Unutrasnji konflikt nije moguce resiti izvana. Okolina moze dati usmerenje, ali od samog coveka i njegove resenosti da bude u potpunosti iskren i odgovoran za vlasitu promenu, zavisi i resenje konflikta.

 

Ljudi nikada nisu odgovorni za ono što osećaju, ali su uvek odgovorni za njihov odnos prema onome sto osećaju. Prema tome, oni ne treba da se stide, osecaju krivim ili cak i zlim zbog svojih osecanja. Sve ijedno osećanje treba da se obelodani, ma koliko da je destruktivno ili da izgleda neprihvatljivo.

 

Ipak, iako je neophodno obelodaniti sva osećanja, isto tako je neophodno imati kontrolu nad njima. To znači da ne smemo dopustati sebi da delujumo iz sebičnih i destruktivnih osećanja, pošto bi ih to samo još više pothranjivalo ili osnazivalo i time produbljivalo disfunkcionalnost.

 

Potvrdjeno je da nacin misljenja i reagovanja dovodi do promena u strukturi mozgu. Sto god vise ili cesce neko dopusta sebi agresivne, destruktivne reakcije, on menja svoj mozak, tj. predispozira ga za takvo ponasanje. Zbog toga mu postaje sve teze da ima kontrolu nad sobom i svojim ponasanjem. Takav covek treba postati svestan toga da destruktivna osećanja ne potiču iz njegove suštine, već nižih nagona koja ga zadrzavaju u nižem stepenu razumevanja, sto ga sprecava da prevazidje konflikt.

 

Iskrenim preispitivnjem i razumevanjem osecanja postiže se i progresivniji duhovni razvoj koji rezultira lakšom i pravilnijom identifikacijom različitih nivoa svesti. Pored toga, prevazilazi se pristrasnost, pa su ljudi u stanju da zauzmu stav neutralnog posmatrača. Da ispoljavaju i analiziraju sve nagone i osećanja bez osude i osecanja krivice. Time dobijaju jasniji uvid u svoju psihu. Takav uvid je neophodan ukoliko se nastoje napraviti odgovoran izbor i konstruktivna reakcija u konfliktnim situacijama i okolnostima.

 

Isto tako, uvidi u dublja i razlicta osecanja podsticu drugaciji nacin razmisljanja. To daje sansu da se prevazilazi disfunkcionalno, automatsko misljenje Polusvesnog ega, odnosno da covek postane svestan zabluda koje je formirao o sebi i o drugima. Odnos koji čovek ima sam sa sobom je osnova svih odnosa koje uspostavlja sa okolinom ili drugim ljudima. Ukoliko se čovek plaši sam sebe, ili svojih potisnutih osećanja, on neće biti u stanju da ostvari potreban integritet i iskrenost.

 

Ako ljudi nisu iskreni prema sebi, oni neće moći biti iskreni ni prema drugima. Zbog toga je osnovni zadatak svakog čoveka da aktivno spoznaje samog sebe i time ostvaruje svoj funkcionalan razvoj. Takav razvoj je od izuzetnog znacaja jer osposobljava ljude da uspostavljaju medjusobne harmonicne odnose.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s