Afekt i navika

                                            17

Iako ljudi uvek vrše interakciju s okolinom kroz njihov svesni nivo ili intelekt, ponekad, usled vanjske stresne situacije i pritisaka Polusvesni ego se u tolikoj meri aktivira i osnazi da potisne intelektualni deo licnosti, pa osoba direktno reaguje iz Polusvesnog ega. U takvim momentima poneki ljudi čak mogu i da osete da njihov racionalan deo licnosti prisustvuje celom incidentu kao nemi posmatrač, a da njihovo ponašanje izvire iz nekog izuzetno snažnog, divljeg osećanja besa koje je doživelo svoj vrhunac i koje mora da se isprazni, pošto jedino to može da ublaži nesnosnu napetost koju osećaju u sebi.

Za većinu dece čiji su se roditelji, ili jedan od njih, afektivno ponašali je takođe karakteristčno kasnije afektivno ponašanje. Jedan od razloga je i taj što ponašanje roditelja uvek predstavlja neposredan uzor od kojeg deca uče svoje ponašanje ili prilagođavanje okolini. Isto tako, izlivi besa roditelja uvek ostanu neosmišljeni i neshvaćeni od strane dece, što se u njima zadrži kao napeto i dramatično osećanje koje postaje stalan i neposredan pratilac njihovog svesnog nivoa. Na taj nacin, afektivno ponašanje roditelja, takođe uzrokuje formiranje Polusvesnog ega kod dece ili njihovo kasnije afektivno ponašanje.

Većina ljudi koji afektivno reaguju smatraju da im je to temperament ili priroda i da oni ne mogu da učine bilo šta u vezi takvih svojih reakcija. Ne samo što takvo ponašanje nije njihova priroda, već ih upravo ono sprečava da razvijaju svoju pravu prirodu ili autenticnu sustinu koja bi im omogucila funkcionalno ponasanje, a time i istinsku slobodu i sretniju egzistenciju.

Mračna osećanja besa, bola, straha kao i nagomilane destruktivne misli nisu suština nijednog čoveka. Oni su samo rezultat neosmišljenih negativnih iskustava koja zaklanjaju pravu sustinu. Svaki događaj ili incident u životu ljudi moze prouzrokovati određeno ponašanje koje preraste u naviku.

Navike po svom karakteru mogu biti pozitivne i negativne. Pozitivne navike doprinose dobrobiti čoveka ili pomažu njegov progresivan razvoj i konstruktivnu interakciju s okolinom. Negativne navike se uvek manifestuju kao nesklad i disfukcionalnost u samom čoveku, a onda i u njegovoj interakciji s okolinom. Iako negativne navike predstavljaju blaži oblik disfunkcionalnosti, postoje i ekstremniji oblici disfunkcionalnog ponašanja ljudi u vidu zavisnosti i opsesivno prinudnih radnji, kao na primer: preterano pranje ruku, čišćenje itd. U vezi s tim, mogu se postaviti i sledeća pitanja:

Zbog čega ljudi formiraju navike? Zašto neki ljudi formiraju negativne i štetne navike, dok neki formiraju pozitivne? Isto tako, zašto je kod nekih ljudi prisutna fleksibilnost u pogledu ponašanja, tj. nisu u tolikoj meri skloni formiranju navika?

Odgovor se nalazi u njihovom duhovnom razvoju. Progresivan duhovni razvoj doprinosi formiranju pozitivnih navika ili fleksibilnosti u ponasanju ljudi, dok regresivan, kao i sprecen duhovni razvoj uvek uslovi formiranje negativnih navika. Naime, ljudi uvek odluče da učine nesto po prvi put u određenim okolnostima i situacijama, posto im to izgleda najpovoljnije. Ukoliko neki dogadjaj ili incident inicira interakciju ega s nadsvesnim postize se progresivan razvoj i razumevanje koje omogući čoveku njegovo potrebno, funkcionalno ponasanje, samim tim i formiranje pozitivnih navika.

Međutim, ukoliko je dogadjaj suvise dramatičan, tako da prevazilazi duhovni razvoj u intelektu nekog coveka, on nece biti u stanju da ga pravilno interpretira ili shvati, vec ce formirati Polusvesni ego. Na taj način se blokira ili onemogućava interakcija intelekta s duhovnom sveću, pa covek nije u stanju da koristi svoj puni svesni potencijal. Zato i ne moze naci konstruktivno resenje situacije, vec pravi pogresne izbore ili bira akcije i ponasanje koje samo donose trenutno olaksanje ili imaju privid koristi, mada su u sustini stetne. Daljnjim zapostavljanjem dublje unutrasnje inteakcije novo, stetno ponasanje sve vise jaca i prerasta u naviku. Iz istog razloga se stiče i zavisnost.

Uz zapostavljen duhovni razvoj ljudi nisu u stanju da zadovoljavaju njihove suštinske potrebe, tako da se u njima javlja stalno nezadovoljstvo ili nemir. Na taj način i sama njihova egzistencija poprima obeležje nesklada i besmisla. S obzirom da takvim ljudima njihovo destruktivno ponašanje pruža privid zadovoljenja i opuštenosti, oni ili zanemaruju ili opravdavaju sami sebi sve negativnosti koje takvo ponašanje uzrokuje. Međutim, pošto osećaj zadovoljstva ne traje dugo, takvi ljudi su prinuđeni da uporno ponavljaju svoje destruktivno ponašanje da bi se mogli osećati opušteno i sretno ili da bi mogli doživljavati svoju egzistenciju kao smisaonu.

Većina ljudi koja ne shvata značaj unutrašnje interakcije odgovore za svoje probleme traže samo izvan sebe ili samo kroz interakciju s okolinom. Iako je interakcija s okolinom veoma značajna, pošto uvek usmerava unutrašnju interakciju, samo kroz nju čovek nikada ne može da prevaziđe svoju nefunkcionalnost, vec je neophodno izvrsiti radikalnu promenu u nacinu misljenja.

Ono što uzrokuje naviku u ponašanju ljudi je navika u samom procesu mišljenja ili ustaljena unutrašnja interakcija. Zbog toga je nužno da ljudi uspostave potpuno drugačiju unutrašnju interakciju ili potpuno drugačiji proces razmišljanja. Za ljude koji su formirali određene štetne navike, kao i afektivno reagovanje je karakteristično da uvek reaguju iz veoma snažnog osećanja Polusvesnog ega, a ne iz njihove suštine ili duhovne svesti.

Za interakciju s duhovnom svešću je potrebna dublja i duža unutrašnja interakcija. Obično se za osobu s nefunkcionalnim ponašanjem i kaže da „plitko misli“ ili da nema suštinsko razumevanje, dok se za sposobnost sagledavanja suštinskih zakonitosti kaže „duboko mišljenje“.

Duhovno razvijeni ljudi su pronikli u zakonitosti mišljenja ili razvoja vlastite svesti sto im omogucava da vrse pravilnu unutrašnju interakciju. Zato oni mnogo lakše i brže shvataju i sebe i sve oko sebe, odnosno dobijaju jasan uvid u potrebno ponašanje u bilo kojim okolnostima. Ohrabrujuće je to što se tehnika pravilne unutrašnje interakcije može naučiti i savladati. Potrebna je samo doslednost, istrajnost i upornost.

Ljudi koji afektivno reaguju ne bi smeli dopustiti osećanju besa da ovlada njima, jer će to uticati na njihovu sposobnost funkcionalnog mišljenja ili rasudjivanja. Kao što je već ranije istaknuto različita osećanja podsvesnog i nadsvesnog imaju karakterističan efekt na telo.

Ukoliko osoba počne osećati određene fizičke simptome specifične za početak afekta, treba sama sebe da zaustavi. Da pocne činiti nešto sasvim drugačije nego što je do tada sebi dopuštala da čini. Tako na primer, ukoliko je ostajala u prostoriji s ljudima prema kojima je njen bes bio usmeren, trebala bi ih što pre napustiti, ili pronaći neki novi način ponašanja koji će onemogućiti njeno dotadašnje destruktivno ponašanje. Neophodno je da osoba zna tačno šta treba da čini u takvim situacijama da bi sprečila „zatvaranje“ tela ili umirila telesnu reakciju uzrokovanu osećanjima Polusvesnog ega i telesne svesti.

Potrebno je napraviti plan ponašanja pre afekta. Nekim ljudima može pomoći šetnja, regulisanje disanja, joga, meditacija, brojanje, određena fizička aktivnost, itd. Pošto svaki čovek najbolje poznaje svoje specifične okolnosti, kao i samog sebe, najbolje je da on sam utvrdi koju aktivnost ili način ponašanja treba da odabere.

Nakon umirivanja telesnih reakcija izazvanih osećanjima Polusvesnog ega ili telesnom svešću, osoba može osetiti pokušaj prodora drugog, mnogo mirnijeg i smisaonijeg osećanja duhovne svesti. Ukoliko se odluči za to osećanje, njime će uspostaviti duhovnu ravnotezu. Time ce formirati drugačije misli koje će joj omogućiti da shvati svoju situaciju ili da se još više osnaži i bori protiv svog destruktivnog ponašanja.

Kada intelekt stupi u interakciju s nadsvesnim nivoom ili duhovnom svešću, duhovna svest osvešćuje intelekt, tako sto mu daje uvid u Polusvesni ego, kao i niže podsvesno. Na taj način i Polusvesni ego, kao i niže podsvesno se izdižu iz tame nesvesnog u svetlost svesnog. Covek postaje svestan svojih nizih nagona i strasti koje ga navode na destruktivno ponasanje i time dobija sansu da ucini nesto u vezi toga. Takav proces se doživljava kao razvoj mudrosti koja osposobljava čoveka da prevaziđe konflikt i ostvari svoj neophodan progresivan razvoj. Bez takvog procesa je nemoguće ostvariti integritet ličnosti ili potrebnu unutrašnju razvnotežu koja predstavlja osnovni uslov zdravog psihičkog života i razvoja.

Za svesni nivo koji vrši interakciju s duhovnom svešću je karakteristično da prevazilazi ego ili ograničenost okolnostima, tj. da se transformiše u nad-ego. Takvom transformacijom osoba dobija sposobnost mirnog ili neutralnog, ali pronicljivog posmatrača svojih vlastitih reakcija ili različith osećanja, misli, želja ili nagona iz nižih svesnih nivoa što se manifestuje kao suštinsko razumevanje i sebe i okolnosti. Na taj način osoba je u stanju da dobija potreban ili pravilan uvid u to šta treba da čini ili kako da se ponaša da bi ostvarila svoj funkcionalan, konstruktivan razvoj s okolinom.

Komentari:

als011 reče: mart 12, 2010 u 9:12 pm

Sofija, tek sada sam otkrio vaš blog. Tekstovi su sjajni, ali još nisam pogledao sve što je napisano. Prijavio sam se da bih mogao da pratim. Hvala na trudu jer malo je vrednih tekstova u blog sferi.

Pozdrav

Aleksandar

sofija6 reče: mart 12, 2010 u 11:14 pm

Aleksandre, hvala i tebi što si mi dao do znanja da ima ljudi koje ova tema interesuje. Ja zbog njih i pišem ovaj blog. Često imam osećaj da veći deo onog što pišem dopire iz višeg svesnog izvora sto ja samo transformišem u reči. Odnosno, da ne dolazi iz mene već kroz mene. Zato osećam svetu dužnost da takvu spoznaju podelim sa svima onima kojima ona nešto znači.

Pozdrav i sve najbolje.

afroditta reče: mart 15, 2010 u 9:41 am

Navike stvaraju neku vrstu uzorane brazde. Energiju za svoj opstanak crpe iz reakcija na podrazaj ! Tako se desava da pojava ljutnje i njeno rasplamsavanje opstaje na toj stazi jer se burna reakcija brine za njenu prohodnost.Navika,nestaje u trenutku posmatranja sta se zbiva u umu i ne uzimanjem provokacije na analizu.Kao sto i sama kazes,potrebno je primjeniti neki drugi reakcioni princip,na neki nacin prekinuti tu unutrasnju dramu,usresredivsi svoj fokus na neku drugu radnju.,ali po meni i prihvatiti to stanje u sebi.Jos jedan od nacina kako se navika odrzava je i putem otpora koji pruzamo.A otpor je takode vrsta nergije koja se dolijeva i snazi naviku,kao i sam ego. Kada svijesno prihvatimo osjecaj ljutnje u sebi,mi time ne dolijevamo vise „ulje na vatru“ i ljutnja splasnjava.Pojavljivace se isporobavanja jos neko vrijeme,ali ako uspijemo da odrzimo sebe kao posmatraca,eneergija se gubi,a time se polako i zatire trag uzorane brazde ,koja je do tada bila jedini poznati put.A onda dozivimo svoje svijesne pomake,zadobijamo nove alate i znamo da je sve moguce u svijetlu svijesnosti !🙂🙂

Pozdrav i tebi Sofija ! 🙂

sofija6 reče: mart 16, 2010 u 10:00 am

Najopasnija zabluda za duhovni razvoj ljudi je uverenje da su ostvarili potpuni ili savrseni razvoj. Duhovni razvoj je proces koji traje citav zivot. Samosvest ljudi uvek predstavlja odredjenu fazu razvoja, sto znaci da je nemoguce dostici konacnu ili savrsenu spoznaju u fizickoj egzistenciji koja nece moci jos vise da se produbi ili usavrsi.

Mada je za duhovno razvijene ljude karakteristicno da nemaju u tolikoj meri izrazen ego i polusvesni ego (nerasciscenje konflikte, zablude, predrasude) kao ljudi sto ne preispituju sami sebe ili sto nemaju uvid u vlastiti razvoj, ipak niko nikad u potpunosti nije bez njih.

Polusvesni ego je najblizi svesnom nivou. Kada se desi neki traumatican dogadjaj prvo cime nasa svesnost kontaktira je polusvesni ego. Iz njega su reakcije uvek snazne, cesto agresivne ili mozda cak i rezignirane (sve zavisi od iskustava osobe). Takva reakcija nikada nije funkcionalna posto je „nepromisljenja“. Ona predstavlja neku vrstu automatske ili mehanicke reakcije na situaciju ili nadrazaj iz okoline. Njome covek ne moze da „nadraste“ situaciju ili da nadje konstruktivno resenje problema posto ne koristi puni svesni potencijal koji se nalazi u nadsvesnom nivou (duhovnoj svesti).

Kada ljudi nisu svesni takve zakonitosti, oni nisu u stanju da pomognu sami sebi, vec se prepustaju takvim impulsima ili reaguju iz njih. I njima samima nije jasno zasto tako reaguju. Kasnije im moze biti zao, ili se mogu osecati zbunjenim, losim, itd. Time samo jos vise prodube vlastito nefunkcionalno reagovanje, jer kao sto si i sama rekla, u mozgu se stvara odredjena putanja koja uzrokuje da cinimo uvek istu reakciju i tako stvramo naviku.

Kada ljudi postanu svesni takve zakonitosti oni mogu i da preduzmu odgovarajuce mere da vise tako ne reaguju, pa se i kaze: „Kada znamo bolje, radimo bolje.“

Mi imamo izraz da je neko „van sebe“ kada je ljut ili kada se neuracunljivo ponasa. Takav izraz odgovara istini posto se u takvim momentima osoba koncentrise na ono sto se desava izvan nje, a ne u njoj. Ono sto ona treba da cini je koncentracija na unutrasnja zbivanja ili na ono sto se desava u njoj samoj. Tako na primer, iduci put kada oseti poznate simptome treba sama sebe zaustaviti ili reci: „Stop. Smiri se. Ova reakcija mi nece pomoci. Ovo nisam ja vec moj polusvesni ego, itd.“

Vec takav promenjen unutrasnji dijalog je dovoljan da omoguci izvesno smirenje kojim ce se omoguciti laksa interakcija s duhovnom svescu ili osecanjem mira i stalozenosti. Tek spojem intelekta s duhovnim nivoom, osoba je u stanju da nepristrasno posmatra sva svoja osecanja i misli i da ih usmerava. Ukoliko se osoba ne izdigne do takvog nivoa ona nece biti u stanju da kontrolise nize osecanje polusvesnog ega, vec ce mu se prepustiti, tj. ono ce kontrolisati nju i njeno ponasanje.

Znaci, neophodno je postici potpuno smirenje ili stupiti u interakciju s duhovnom svescu da bi bili u stanju da imamo neutralan stav ili uvid u nas same, sto ce nam omoguciti da imamo i jasniji uvid u samu situaciju, a time i njeno konstruktivno resenje.

Mi ne mozemo da kontrolisemo nista ili nikog osim sebe. Ako se ljutnja ili bilo kakvo drugo neprijatno osecanje pojavi to je OK. Ne smemo ga sputavati vec ispoljiti ili osetiti, ali tako da znamo da dolazi iz nizeg nivoa svesti cime imamo i odgovornost da ne dozvolimo sebi da reagujemo iz njega ili da kroz njega povredjujemo druge.

Svidja mi se ovo sto si napisala:

Pojavljivace se isprobavanja jos neko vrijeme,ali ako uspijemo da odrzimo sebe kao posmatraca,eneergija se gubi,a time se polako i zatire trag uzorane brazde ,koja je do tada bila jedini poznati put.A onda dozivimo svoje svijesne pomake,zadobijamo nove alate i znamo da je sve moguce u svijetlu svijesnosti !🙂 :)“

Upavo tako.

crnaperla reče: novembar 2, 2010 u 7:26 pm

Oduvek sam se pitala da li se mudrost vremenom stiče, ili ona jednostavno postoji ili ne postoji u genima, pa se u neko vreme, shodno tome pojavi ili ne pojavi nikada….Iz ovog teksta mi se učini da se ipak stiče…

sofija6 reče: novembar 3, 2010 u 8:23 am

Mudrost potice iz samog jezgra ili sustine svesti. Ta sustina je zivi, neiscrpni potencijal koji se neprestano razvija ili produbljuje. Inteligencija svakog coveka je odredjena genima. Medjutim, mudrost ne predstavlja inteligenciju vec se samo ispoljava kroz nju. Inteligencija je nizi svesni nivo, dok je mudrost koncentrisana u najvisem nadsvesnom nivou ili duhovnoj svesti.

Mudroscu se pronalazi svrha i smisao egzistencije sto rezultira unutrasnjim mirom, konstruktivnoscu, funkcionalnoscu, ispunjenoscu, zadovoljstvom i radoscu. Postoje veoma inteligentni ljudi koji uz zapostavljen duhovni razvoj nisu u stanju da ostvare unutrasnji mir, funkcionalnost i zadovoljstvo, dok postoje ljudi koji nisu u tolikoj meri inteligentni ili obrazovani, ali koji kroz duhovni centar postizu unutrasnji mir i funkcionalnost, o cemu sam ja pisala pod naslovom „Razlika izmedju obrazovanja i mudrosti“

crnaperla reče: novembar 3, 2010 u 3:36 pm

Pa ti si prava riznica mudrosti 🙂

Hvala

sofija6 reče: novembar 4, 2010 u 6:07 am

Ha, ha. Hvala i tebi na tako lepim recima. 🙂

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s