Svest

                                               12

Svest je sustina spoznavanja i zivota, pa se po kompleksnosti moze izjednaciti s pojmom boga. Zato je razumljivo sto postoji toliko razlicitih interpretacija i shvatanja tog pojma, ne samo u svakodnevnom zivotu, vec takodje i u filozofiji i psihologiji. Kontroverznost je najizrazenija prilikom odredjivanja svrhe i znacaja osecanja i misli ili osnovnih suprotnosti unutar svesti. Ipak, sa sigurnoscu se moze tvrditi da osecanja spadaju u domen nesvesnog, dok misli predstavljaju svesni nivo ili intelekt. Osecanja se obicno povezuju sa srcem, a misli s razumom.

U svakodnevnom govoru srce i razum se u potpunosti iskljucuju. Slicno je i sa razlicitim filozofskim kao i duhovnim ucenjima. Neka daju prioritet svesnom ili misaonom u odnosu na osecanja, dok druga opet, velicaju osecanja i intuitivnost u tolikoj meri da nastoje predstaviti misli kao nesto neprirodno ili cak i stetno u svesti.

Takva tumacenja su jednostrana i povrsna. Ona ostaju na nivou pojavnih svesnih razlika, ili pojavne suprostavljenosti izmedju misli i osecanja. Time nisu u stanju da sagledaju njihovu dublju povezanost ili jedinstvo koje se nalazi u osnovi samog funkcionisanja svesti. Misli i osecanja nisu nista drugo nego razlicite strane istog novcica, odnosno razlicite faze razvoja i transformacije svesti, sto je istaknuto i objasnjeno u mnogim religijama. Narocito u hriscanstvu i hinduizmu.

Svest je, isto kao i bog, sustina zivota i smisla. Zbog toga se ona neprestano menja, razvija ili transformise. To i jeste tajna njene neunistivosti. Ona uvek postoji ili kao osecanje ili kao misao ili kao razumevanje. Ona ne moze nestati. Ne moze nepostojati, jer se uvek transformise u svoju suprotnost ili razliku. Osecanje prelazi u misao, misao u razumevanje, sto opet stvara nove misli i osecanja, tj. razumevanje. Takva sustinska vecnost ili promena se u hriscanstvu predstavlja kao jedan Bog koji je u isto vreme i Otac, Sin i Sveti Duh. Ili, osecanje, misao i razumevanje. Nesto sto je suprotno i razlicito u pojavi ali, isto u sutini.

Coveka ili njegovu svest, odnosno njegovo psihicko stanje kojim stvara percepciju o sebi i drugima, ne mozemo razumeti samo kroz njegove misli ili samo kroz njegova osecanja vec, kroz njihovo jedinstvo. Misli i osecanja se ne mogu odvojiti posto proizilaze jedno iz drugog ili stvaraju jedno drugo.

I jedno i drugo je apsolutno ista svest. Kao sto je elektron u isto vreme i talas i cestica, tako je i svest u isto vreme osecanje, misao i razumevanje. Iako su to razlike koje se medjusobno iskljucuju ili koje se nalaze u pojavnom antagonistickom odnosu, one su uvek komplementarne jer proizilaze iz iste, zive sutine koja se kroz takvu suprotnost neprestano razvija i osmisljava.

Zbog toga se proces svesnog razvoja kod ljudi manifestuje kao stalna interakcija između misli i osecanja kojom dolazi do njihove transformacije usled cega nastaje odredjena percepcija ili razumevanje. U ljudima se nikada ne može pojaviti neko osećanje, a da ne izazove određene misli/razumevanje, i obrnuto. Andrew Salter u knjizi „Uslovljeno refleksivna terapija” piše:

Činjenica je da pravljenje razlike između razuma i emocija predstavlja skoro srednjovekovni ostatak.“ Morgan, razmatrajući dokaze o anatomskoj lokaciji emocinalne integralnosti kaže „ni za jedno jezgro ili region se ne može reći da sadrži nervni centar… emocionalnog ponašanja.

Ukazati racionalizaciju u ponašanju je izdvojiti naročitu seriju niti u temeljno isprepletenom tkanju cortial-sympathetic ponašanja. Terapeutska korist od koncepta racionalizacije leži u isticanju ideje da se stvaran uzrok ponašanja ne nalazi u neposrednim okolnostima već u nastavljanju pređašnje uslovljenosti. U pravom smislu reči, razum i osećanja su dve nozdrve istog nosa.

Mi možemo govoriti o različitim nivoima ponašanja, ali voleli mi ili ne, proces emocija i razuma idu jedno s drugim. Niko od nas ne može a da ih ne koristi zajedno svo vreme posto su oni u stvari jedna ista neurološka stvar. Nikada nije bilo drugačije vrste razmišljanja još od kako su naši reptilski preci napustili močvaru. Ovo izgleda da nas ostavlja u dilemi. Međutim, rešenje je jednostavno.

Nema nista lose u vođenju od strane emocija. Mi tu ne mozmo nista. Jedino je pitanje: Кojih emocija? Da li sterilnih, osakaćenih, strahom ispunjenih emocija inhibicije ili slobodnih, zdravih, vigoroznih i korisnih emocija eksitacije?”

Materija i energija sacinjavaju fizicki oblik ili telo ljudi. Zbog toga telo ima pojavu sto ga cini neposredno uocljivim. Takva uocljivost ili dostupnost omogucava otkrivanje telesnih, odnosno fizicih zakonitosi. Medjutim, one nisu jedine. Pored njih postoje dublje, duhovne zakonitosti svesti koje cine samu sustinu pojavnih, fizickih zakonitosti i telesnih promena. Njih nije moguce neposredno spoznavati u drugim telima, vec samo u sopstvenom.

Mada se većina ljudi poistovećuje s telom, njihova suština nije njihovo telo, već svest. Od nje uvek zavisi kako se ljudi odnose prema vlastitom telu. Kakav znacaj mu pridavaju ili kako ga dozivljavaju? Dok neki zanemaruju spoljasnji izgled, drugi mu posvecuju posebnu paznju. Neki, opet, preteraju s plasticnim operacijama, itd. To ne cine zbog tela, vec zbog svesti, ili njihovog emocionalnog i mentalnog stanja.

Svest je sustina razlicitih potreba i razlicite realnosti ljudi. Osećanja i misli jedne osobe možemo saznati jedino ako nam ih ta osoba sama saopsti ili ih možemo nazreti kroz njene akcije i reakcije u odnosu na druge ljude i okolinu. Mi veoma često naše vlastite akcije i reakcije upoređujemo s drugim ljudima i na osnovu te komparacije dolazimo do određenih zaključaka o njihovim mislima i osećanjima.

Medjutim, ti zakljucci ne moraju uvek biti tacni. Oni ne zavise samo od ponasanja drugih, vec i od nas. Od naseg emocionalnog i mentalnog stanja. Tako na primer, ukoliko čovekovo rasuđivanje nastaje iz osećanja straha, ljutnje, besa, itd., on će doći do drugačijih zaključaka, nego kada rasuđuje s osećanjem ljubavi, mira i sklada.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s