Samospoznaja i spoznaja

                                         6

Ljudima se kroz spoljasnju interakciju s okolinom omogucava njeno spoznavanje , dok im se kroz unutrasnju interakciju omogucava samospoznaja kojom dobijaju uvid u sebe, svoja osecanja ili unutrasnje stanje svoga bica.

Time se takodje potvrdjuje cinjenica da su neophodne razlike i suprotnosti da bi doslo do aktivnosti. U ovom slucaju dolazi do aktivnosti svesnog nivoa cime ljudi razvijaju njihov intelekt ili razumevanje. Samospoznaja i spoznaja se nalaze u stalnoj uslovljenosti i zavisnosti. Jedna bez druge, jednostavno, ne moze postojati.

Najraniji period života ljudi je očigledan primer takvog tvrđenja. Ni jedno odojče nema koherentnu spoznaju okoline, i pored toga sto egzistira u njoj. Iako odojče reaguje na nadražaje iz okoline, ono nema inteligentnu interakciju s njom, posto jos uvek nije u potpunosti sveno sebe ili svoga ja.

Tek kad dete spozna svoju individualnost u okviru objektivne svesti, ili napravi razliku između sebe i svega izvan sebe, tek tada i zapocinje njegova inteligentna spoznaja i razvoj. Dokle god ne postoji takva izdvojenost ili razlika, smisaona interakcija s okolinom je nemoguća. Da je samospoznaja u neraskidivoj vezi sa spoznajom vidi se i po tome sto u psihoznim epizodama i ludilu svaka osoba gubi identitet ili svoje ja.

Sve što smo mi u stanju da neposredno spoznamo kroz interakciju s okolinom smo mi sami. Kroz nas mi doživljavamo i spoznajemo druge ljude, kao i sve što nas okružuje. Što god više spoznajemo sebe, naša slika o svetu je potpunija.

Mi smo prozor kroz koji gledamo sve što nas okružuje. Ako je taj prozor zamagljen i sužen i naš vidik će biti smanjen i pogled nejasan i iskrivljen. Ukoliko je taj prozor širi i čistiji i naš vidik će biti širi i pogled jasniji. Što znači, dublja spoznaja samog sebe, ispravnija i jasnija predstava o svemu oko nas. Pošto svaki čovek postigne različit stepen samospoznaje, on ima i različitu percepciju realnosti ili istine. Ili, drugim rečima, svaki čovek gledajući kroz svoj prozor, ima i svoj jedinstven vidik.

Ne samo što različiti ljudi doživljavaju realnost različito, već je jedan te isti čovek doživljava različito tokom celog svog života, pošto je njegova samospoznaja za sve to vreme različita. Na primer, svaki čovek samog sebe, samim tim i sve oko sebe, doživljava različito kao dete, mlada, sredovečna ili stara osoba. Čovek kada je pijan, doživljava i sebe i sve oko sebe drugačije nego kada je trezan, itd.

Mi svi vidimo ono što smo sposobni da vidimo, ili možemo da razumemo samo onoliko koliko nam to stepen našeg razvoja ili vlastite samospoznaje dozvoljava. Različit fizički, samim tim i intelektualni, emocionalni ili duhovni razvoj dece i odraslih ljudi uzrokuje njihovu različitu sposobnost razumevanja. Zato deca ne mogu razumeti neke stvari kao odrasli ljudi.

Mada različito obrazovanje ili iskustvo uzrokuje različitu spoznaju ljudi, tako da laik nije u stanju da razume neke stvari kao stručnjak, spoznaja, ipak, nije presudan faktor u formiranju realnosti. Realnost ljudi nikada nije u tolikoj meri određena onim što im se dešava već, njihovim odnosom ili reakcijom na ono što im se dešava. Različita reakcija ljudi na njihova iskustva je uslovljena njihovom različitom samospoznajom ili različitom unutrašnjom interakcijom.

Nedovoljna samospoznaja uslovi ograničenost iskustvom, dok adekvatana samospoznaja omogućava prevazilaženje vlastitog iskustva ili svesnost o neophodnosti ucenja kroz razmatranje drugačijih mogucnosti, iskustava ili mišljenja. Primer nedovoljne samospoznaje koja uzrokuje arogantnost ili preterani subjektivizam dat je u đainskoj priči o slepim ljudima i slonu koju je kod nas Jovan Jovanović Zmaj duhovito predstavio u pesmi za decu.

Želeći da steknu neki pojam o slonu, slepi ljudi su odlučili da ga opipaju. Svaki od njih je zauzeo razlicitu poziciju oko slona i opipao ga. Jedan je opipao slonovu surlu i iz toga zaključio da slon izgleda kao neka debela zmija. Drugi je opipao nogu i dobio utisak da slon izgleda poput balvana, dok je treći opipavši slonovo uvo dobio utisak da slon izgleda kao velika lepeza. Raspravljajući kasnije o izgledu slona, nisu mogli da dođu do zajednickog zadovoljvajuceg rešenja, pa su se posvađali.

Da bi ljudi bili u stanju da pravilno shvate spoljašnju interakciju, neophodno je da najpre postignu odgovarajuću unutrašnju interakciju kojom sebe ili svoju vrednost stavljaju u proporcionalnu srazmeru s okolinom. Time se osposobljavaju za uspesnu spoljasnju interakciju kroz koju ce biti u stanju da uce od okoline.

Naravno, da je samopouzdanje pozeljno i da svaki covek najvise uci kroz vlastito iskustvo. Medjutim, i u tome ne treba preterati, inace se lako moze zapasti u preterani subjektivizam u kojem se covek “zatvori” ili ogradi vlastitim iskustvom, sto se negativno odrazi na njegov daljnji razvoj i razumevanje. Da bi se postigla visa doza objektivnosti, tada svaki covek treba nastojati da se “otvara”, da pokusa da se stavi u poziciju drugih ljudi, da uvazi njihova osecanja i da saslusa njihovo misljenje, ma koliko da je razlicito.

Time se ne odrice vlastitog iskustva ili misljenja. Njegovo iskustvo je uvek osnova, polaziste ili oslonac koje on nikad ne gubi, ali koje ipak mora da razvija ili nadogradjuje, tako sto ga stavlja u objektivniju perspektivu, i to upravo kroz razgovor s drugima ili kroz njihova iskustva.

Sve i jedan čovek ima svoje karakteristično i specifično shvatanje ili mudrost koja može da doprinese obogaćenju naše vlastite spoznaje. Čovek na vrhu brda ima drugačiji pogled nego čovek u dolini ili na sredini brda. Svaki iz svoje perspektive može da vidi ili da zapazi što drugi nije u stanju. Zato nikada ne treba potcenjivati ili omalovažavati različita mišljenja drugih ljudi, već se i njima treba posvetiti potrebna pažnja i razmatranje.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s