Odredjivanje postojanja

                                                1

Sudeci po zivotu na nasoj planeti, moze se reci da jedino inteligentna bica imaju sposobnost shvatanja, samim tim i odredjivanja postojanja. S obzirom da različite vrste živih bića imaju različitu inteligenciju, one takodje imaju i razlicit dozivljaj postojanja ili, razlicitu sposobnost njegovog razumevanja.

Mada ljudi imaju najkompleksniju inteligenciju, na ovoj planeti, to ne znaci da njihova inteligencija i razumevanje, takodje, nema svojih ogranicenja. Nama, jos uvek, nije u potpunosti jasno funkcionisanje univerzuma i njegovo poreklo. Zato i ne mozemo imati adekvatne cinjenice ili solidnu osnovu za teoriju da zivot i inteligencija nije moguca u drugim galaksijama.

Na osnovu cega smo zakljucili da je nasa planeta izuzetak? Da ne postoji mogucnost da se u tako ogromnom broju galaksija nisu razvila bica koja imaju superiorniju inteligenciju od nase? Ako se izuzmu satelitski snimci Marsa, mi nismo posetili ni jednu planetu u suncevom sistemu a, kamoli van njega, da bi imali neposredne dokaze da je tako nesto nemoguce.

Pored toga, sam univerzum predstavlja  kompleksni inteligenti sistem. Inteligencija ljudi je samo deo tog sistema, s odredjenom svrhom i funkcijom, cime se ukazuje na njenu izvesnu inferiornost ili ograničenost. Upravo je ta ograničenost razlog što univerzum i postojanje predstavlja misteriju za nas; sto ga cesto nismo ni svesni kao superiornijeg inteligentnog sistema jer, nas nizi intelektualni kapacitet nije u stanju da prepozna a, jos manje shvati, visi.

Da bi uopste doslo do nastanka a, pogotovo do kontinuiteta jednog sistema, neophodna je inteligentna organizacija. Odnosno, tacno utvrdjenje zakonitosti koje dovode do stvaranja razlicitih indivudualnosti a, potom do njihovog uskladjivanja kroz medjusobnu interakciju s ciljem da se ostvari smisaoni razvoj samog sistema ili njegovo odrzanje. Bez organizvanih ili inteligentih promena unutar sistema dolazi do njegovog raspada. Shodno tome, sama uredjenost i kontinuitet univerzuma svedoci o njegovoj svesnoj ili inteligentnoj sustini.

Individualni i različiti oblici u ovoj dimenziji imaju ogroman zanacaj za nas jer, nam omogucavaju spoznaju. Bez njih ne bi mogli imati culnu percepciju a, bez nje, inteligenciju, posto culna percepcija inicira mišljenje. Čulna percepcija uočava različite oblike i pojave dok, inteligencija nastoji da prodre do same suštine oblika i pojava kroz sređivanje podataka ili informacija koje joj pristižu preko čulne percepcije. Sređivanje podataka se zasniva na logičnom rasuđivanju ili korelaciji svega uočenog.

Mada većina naučnika smatra da se dobijanje i sređivanje podataka zasniva samo na čulnoj percepciji i iskustvu postoje i naučnici kao na primer, J. B. Rhine, Russell Targ, Harold E. Puthoff, fizičari SRI International (iz 1970-tih godina) kao i mnogi drugi koji smatraju da ljudi podatke i informacije mogu dobijati i vančulnim putem i da njihovo rezonovanje ne mora uvek biti zasnovano na iskustvu i čulima.

Kovanicu vančulne percepcije (extrasensory perception ili ESP) je prvi upotrebio nemački očni specijalista Rudolf Tischner koji se bavio parapsihološkim istraživanjima. Vančulna percepcija („šesto čulo“) kao na primer, telepatija, predviđanje, predosećanje, intucija itd., se intenzivno proučava od strane mnogih naučnika kroz parapsihologiju.

To proučavanje se uglavnom zasniva na različitim eksperimentima. Početkom 20 veka vršeni su eksperimenti s Zener kartama koje su inovirane od strane psihologa Karla Zenera. Pored Zener karti poznat je i ganzfeld eksperiment. Medjutim, njihovi rezultati su dosta kontroverzni.

Najpoznatije metode kojima se nastoje blokirati čula i vanjski nadražaji, s ciljem da se pronikne u samu svest ili unutrašnja zbivanja su meditacija, trans i joga. Njihova dugogodisnja primena rezultira interesantnim fenomenima. Tako na primer, mnogi profesionalni jogini razviju neverovatnu sposobnost kontrole nad telom i telesnim funkcijama. Neki cak dobiju sposobnost predvidjanja, telepatije i astralne projekcije ili vantelesnog iskustva.

Ipak, odredjivanje postojanja u ovoj dimenziji se zasniva na obliku posto on omogućava uočavanje. Sve što se uoči stvara svesnost o postojanju neceg, dok neuocljivost ima karakteristike nepostojanja. Prema tome, nase shvatanje postojanja je uvek determinisano nasom sposobnoscu uocavanja, iz cega proizilazi da ograničena sposobnost uočavanja rezultira ogranicenom spoznajom postojanja.

Zato se mogu postaviti i sledeća pitanja: Kakvu sposobnost uočavanja imaju ljudi? Koliko se nase trenutno razumevanje postojanja može smatrati adekvatnim? Da li je uopšte moguce da ljudi imaju potpuno ili apsolutno uocavanje (razumevanje) postojanja?

Ljudi lakše uočavaju telesne, materijalne oblike od suptilnih netelesnih (energetskih) oblika. Tako na primer, telesne/materijalne oblike čoveka, biljke, životinje ili kamena je lakse uočiti/spoznati od suptilnih energetskih pojava, magnetizma, gravitacije, itd.

Za svesnost o postojanju suptilnih pojava i oblika nije dovoljna samo čulna spoznaja već, je neophodno uključiti intelektualnu spoznaju. Ukoliko je oblik toliko suptilan da izmiče čulnoj spoznaji ali, ukoliko njegovo prisustvo afektira uočljive materijalne oblike, on se može spoznati misljenjem ili kroz logicno rasudjivanje.

Zbog toga nauka u mnogome koristi takvu metodu spoznavanja. Time ona poprima karakteristike objektivnosti posto se orijentise samo na razmatranje i analizu vanjskih oblika i pojava. Medjutim, takva metoda ima svojih ogranicenja jer, ukoliko nešto nema ni telo, ni oblik, ili ukoliko ljudi nisu u stanju da uoce efekt na uočljive oblike, to ostaje nedostupno naucnom shvatanju. U tom slucaju to za nauku ne postoji, sto protivreci religioznom, duhovnom kao i intimnom misljenju velikog broja ljudi.

Ljudi od davnina veruju da postoji netelesno ili bezoblično inteligentno postojanje. Takva ideja je univerzalna pa je, sama po sebi, vredna pažnje i razmatranja. Ne postoji narod na svetu koji nije verovao ili koji ne veruje u vile, duhove, anđele, dušu, Boga, itd.

Iako se ljudi različite verske, rasne i nacionalne pripadnosti razmimoilaze po različitm kulturnim i tradicionalnim vrednostima, po ovom pitanju nema razlike. Duboka ukorenjenost ove ideje nije uvek bazirana na sujeverju i nema uvek religiozni karakter. Ima dosta veoma obrazovanih ljudi, koji nisu religiozni, ali koji veruju  da svest egzistira nezavisno od tela kao bezoblicni entitet.

Kod nekih ljudi je to intuitivno osećanje, kod nekih se to osećanje javlja posle smrti bliskih rođaka ili prijatelja, dok je kod nekih ljudi to uverenje bazirano na iskustvu koje su doživeli za vreme kliničke smrti. Neki ljudi do tog zaključka dodju cak i kroz logično rezonovanje.

Od kuda ljudima takvo misljenje ili takva svesnost? Kao što je već istaknuto za svesnost o postojanju bilo čega je neophodno uočavanje. Ljudi nikada ne bi mogli imati ideju o postojanju suptilne, nefizicke ili bezoblicne egzistencije da ona nije, na neki nacin, uočena. Ali, kako se ona moze uociti kad nema oblik? Kako to objasniti?

Time što iza materije i energije (oblika) ili pojavnih, fizičkih ili mehaničkih zakonitosti postoje i suptilne ili suštinske zakonitosti svesti. Ljudi su spoj dve razlicite dimenzije ili fizickog i nefizickog. Njihov telesni oblik omogućava njihovu čulnu percepciju koja se takođe bazira na obliku ili otkrivanju zakonitosti iz njihove okoline. Zbog toga takva percepcija ima karakter spoznaje, dok vančulna percepcija ima karakter samospoznaje.

Kroz samospoznaju ljudi uočavaju zakonitosti koje se nalaze unutar same njihove suštine ili svesti. Takvo uočavanje je kompleksnije jer se bazira na unutrasnjim razlikama u vidu osećanja i razlicitih misli. Ono što je karakteristično za osećanja i misli ljudi je da one nisu uvek vezane samo uz fizičku dimenziju, ili fizičke zakonitosti već, da je u potpunosti prevazilaze s intuicijom, vizijom, idejom Boga, sagledavanjem sustinskog jedinstva iza pojavnih razlika, itd.

Spoznaja i samospoznaja vrše međusobni uticaj i uslovljavanje. Njihova balansirana zastupljenost je uslov funkcionalnog razvoja. I jedna i druga mora biti zastupljena ukoliko se nastoji izbeci subjektivizam i jednostranost. Ljudi koji u dovoljnoj meri ne vrse spoljasnju interakciju obicno ignorisu cinjenice i imaju arogantan stav prema misljenjima drugih, tako da nemaju adekvatan uvid. Zbog toga njihovo rezonovanje ima karakteristike fantaziranja ili nelogicnosti.

Ali, isto tako, ljudi koji zapostavljaju dublji, intuitivni uvid ostaju ograničeni fizičkim zakonitostima te formiraju shvatanje o prolaznosti i konačnosti postojanja. Njima ostaje nedostupna duhovna dimenzija koja koncentrise večno živi izvor najvišeg sklada, mudrosti ili suštinskog razumevanja.

Bez razvoja takvog svesnog potencijala nije moguće osmišljavati vlastitu egzistenciju ili pronalaziti konstruktivan način za prevazilaženje pojavnih teskoca, besmisla, bola i patnje. Zato ima mnogo slucajeva da veoma inteligentni ljudi s visokim obrazovanjem postignu znacajne uspehe u profesionalnom zivotu ali, da i pored toga osecaju nezadovoljstvo i nemir. Kao sto ima dosta slucajeva da neobrazovani ljudi s dubljim duhovnim uvidom pronalaze mir i funkcionalnost u veoma teskim zivotnim nedacama.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s